Evropska unija povlači ŠOKANTAN POTEZ u vreme kada Tramp dovodi budućnost NATO-a u pitanje! Na ovome ubrzano rade!

Evropska unija ozbiljno razvija plan, po prvi put, za odbranu u slučaju napada, u vreme kada predsednik SAD Donald Tramp otvoreno dovodi u pitanje budućnost NATO-a.

Dok Vašington povećava pritisak na saveznike, pa čak i razmatra povlačenje iz saveza, Brisel ubrzano priprema plan za aktiviranje sopstvene klauzule o uzajamnoj odbrani, potez koji mnogi vide kao početak nove faze u evropskoj bezbednosnoj politici, izveštava Gardijan.

Lideri EU su se složili da će Evropska komisija "pripremiti nacrt" odgovora u slučaju aktiviranja klauzule o uzajamnoj pomoći, rekao je kiparski predsednik Nikos Hristodulidis, koji je bio domaćin sastanka.

Klauzula o uzajamnoj odbrani, član 42.7 Ugovora o EU, razmatrana je u četvrtak uveče, pre nego što su se pojavili izveštaji da SAD razmatraju suspenziju Španije iz NATO-a. Tramp, dugogodišnji kritičar transatlantskog vojnog saveza, pojačao je napade na ono što naziva "veoma razočaravajućim NATO-om" nakon što evropske zemlje nisu učestvovale u američko-izraelskom ratu protiv Irana.

Ovog meseca je rekao da "bez sumnje" razmatra povlačenje SAD iz NATO-a, što bi 77 godina staru alijansu dovelo u jednu od najdubljih kriza u njenoj istoriji. Španski premijer Pedro Sančez, jedan od najglasnijih kritičara rata u Evropi, rekao je u petak da je Španija lojalna članica NATO-a, a istovremeno je ponovio svoju kritiku "neuspeha politike grube sile na Bliskom istoku".

U tom kontekstu, obnovljeno je interesovanje za klauzulu EU o uzajamnoj pomoći, koja obavezuje države članice da pruže "pomoć i podršku svim raspoloživim sredstvima" ako članicu napadne druga država ili nedržavni akter.

"Radimo na priručniku o tome kako koristiti ovu klauzulu", rekao je u petak predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Održana "proba" na Kipru

Dodao je da je već postojao "probni slučaj" na Kipru, misleći na nedavni napad dronom na britansku bazu na ostrvu na početku najnovijeg sukoba na Bliskom istoku. Košta je rekao da je "Grčka, a zatim Francuska, Italija, Španija i Holandija, mobilisala vojnu opremu i snage kako bi pomogla Kipru u odbrani od spoljnih napada".

Francuska je trenutno jedina zemlja koja je aktivirala Član 42.7 nakon terorističkih napada u Parizu 2015. godine, u kojima je poginulo 130 ljudi. Tada je Pariz pozvao ostale članice EU da pojačaju svoje vojne angažmane u inostranstvu, kako bi mogao da preusmeri svoje snage na unutrašnju bezbednost. Ali upravo nedostatak konkretnih pravila u samom ugovoru, što se nekada smatralo prednošću jer je omogućavalo fleksibilnost, danas izaziva neizvesnost među državama članicama.

"Recimo da Francuska aktivira Član 42.7, koje će zemlje prve odgovoriti? I koje su tačno potrebe zemlje koja traži pomoć?", upozorio je kiparski predsednik Hristodulidis, dodajući da bi upravo takva pitanja trebalo razraditi u novom operativnom planu EU.

Dodatni podsticaj za ozbiljnije razmatranje ove klauzule došao je sa Kipra, zemlje koja nije članica NATO-a, gde je dron u martu pogodio britansku bazu RAF Akrotiri. Međutim, neke članice su oprezne prema potezima koji bi se mogli protumačiti kao potkopavanje Člana 5 NATO-a, temelja kolektivne odbrane Zapada.

"NATO ostaje temelj kolektivne bezbednosti", rekao je jedan evropski zvaničnik, naglašavajući da EU ipak ima na raspolaganju komplementarne alate, od sankcija i finansijske pomoći do humanitarne podrške, što bi moglo biti ključno u slučaju aktiviranja Člana 42.7. Šefica evropske spoljne politike Kaja Kalas već radi na ovom okviru.

Dovedena u pitanje spremnost Vašingtona obavezama u NATO-u

Istovremeno, nervoza u Evropi raste zbog izjava Donalda Trampa. Poljski premijer Donald Tusk otvoreno je doveo u pitanje spremnost Vašingtona da ostane veran obavezama prema NATO-u, nazivajući to "najvažnijim pitanjem za Evropu".

U senci ovih tenzija, pojavile su se i informacije da Pentagon razmatra kažnjavanje saveznika koji nisu podržali američke operacije protiv Irana. Prema rečima američkih zvaničnika, interno se razmatraju mere poput suspenzije Španije iz Alijanse ili preispitivanja američkog stava o britanskom suverenitetu nad Foklandskim ostrvima. Razlog, kako se tvrdi, je nezadovoljstvo američke administracije odbijanjem pojedinih zemalja da omoguće pristup bazama i preletima za operacije protiv Irana.

Iako NATO kaže da osnivački ugovor ne predviđa mehanizam za izbacivanje članica, političke tenzije su očigledne. Španski premijer Sančez pokušao je da smiri situaciju, ističući da Madrid ostaje pouzdan saveznik, ali i ponavljajući kritike "neuspeha politike sile" na Bliskom istoku.

Brisel stoga brzo razvija konkretne scenarije za primenu člana 42.7, a za maj su već planirane simulacione vežbe kako bi se testiralo kako bi EU reagovala ako bi se on aktivirao – ko šta radi, koliko brzo i kojim sredstvima.

Iskustvo iz 2015. godine pokazuje da ova klauzula nije samo politička deklaracija, već može imati veoma konkretne posledice. Nakon što je Francuska aktivirala član 42.7, druge države članice su preuzele deo njenih vojnih obaveza u inostranstvu (u Sahelu, Maliju i Centralnoafričkoj Republici) kako bi Pariz mogao da oslobodi snage za bezbednost na sopstvenoj teritoriji. Istovremeno, tadašnje članstvo Ujedinjenog Kraljevstva omogućilo je francuskim avionima da koriste bazu na Kipru, a razmena obaveštajnih podataka i saradnja u borbi protiv terorizma su dodatno intenzivirane.

Bonus video:

(Espreso/ B92/ Jutarnji list/ Prenela: T.M.)